Muzika je univerzalni jezik


Intervju sa Danicom Krstić

 

Danica Krstić je rođena 25.11.1995. u Kragujevcu i jedna je od naših vodećih muzičkih umetnica, mlađe generacije. Karijeru je započela u KUD-u Abrašević u Kragujevcu, prvobitno u folkloru, a zatim i kao izvođač tradicionalne muzike sa naših prostora. Završila je Kragujevačku gimnaziju i Muzičku školu Dr Miloje Milojević, smer –  violina. Trenutno studira na Muzičkoj akademiji u Beogradu, smer –  Etnomuzikologija. Učestvovala je i pobeđivala na brojnim muzičkim takmičenjima i festivalima širom sveta. Između ostalog, sa nepunih 18 godina pobedila je u emisiji posvećenoj očuvanju naše narodne baštine “Šljivik”, emitovanoj na RTS-u. Takođe, na predlog stručnog žirija, učestvovala je na muzičkom takmičenju ”Beovizija” 2015. godine.

Međutim, Daničin talenat i interesovanja prevazilaze međužanrovske granice i određenja, što se ogleda u njenom uspešnom bavljenju kako tradicionalnom, tako i popularnom muzikom.

Upoznajte Danicu Krstić…

danica-krstic-1

 

Kako su izgledali tvoji prvi muzički koraci?

Sve je počelo prvim odlaskom u kulturno-umetničko društvo, u kom su igrali i moji roditelji. Prvo sam počela da igram, a onda je moj talenat prepoznala Slavica Mihajlović i samim tim mi je dala priliku da krenem da se bavim amaterskim  pevanjem, što je kasnije iz hobija preraslo u nesto veće. Uz podršku meni bliskih ljudi, prvenstveno roditelja, zakoračila sam u svet muzike i dan danas uživam njenenoj lepoti.

Smatraš li sebe isključivo izvođačem tradicionalne muzike, budući da si se okušala i u popularnoj muzici?

Nikako! Ja sebe ne smatram pevačicom, već umetnicom. Mozda zvuci neskromno, ali suština ovakvog odgovora jeste da ja najviše uživam u izvođenju tradicionalne muzike, ali nikako sebe ne bih ograničila na jedan žanr ili muzičku epohu. Kada bih to uradila onda ne bih bila umetnica i samim tim bih sebi uskratila još mnogo uživanja u drugim dimenzijama koje drugi muzički pravci mogu da mi pruže.

Poreklom si iz Kragujevca, grada koji je dao veliki broj sjajnih muzičara. U kojoj meri je grad pomagao tvoju karijeru?

Naravno da jeste i to u velikoj meri! Opština grada Kragujevca je davala više puta sponzorstvo za moje turneje i naravno, ja sam se uvek potrudila da svoju državu i svoj grad predstavim u inostranstvu na najbolji mogući nacin. Iza mene se našla mnogo puta i Turistička organizacija grada Kragujevca, kao i crkva, čiji je blagoslov za mene bio jako bitan.

Trenutno studiraš na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Kako vidiš svoju karijeru za, recimo, desetak godina?

Volela bih da nastavim da se bavim pevanjem, a takođe bih volela da produžim i rad mojih profesora sa fakulteta. Volela bih da se pozabavim i terenskim istraživanjima, a ponajviše bih volela da imam svoju školu tradicionalnog pevanja, igranja i sviranja, ali koliko god da se to činilo blizu i lako za dostići, sve to lako može da odleprša. Tako da sam se odlučila da prvo skočim, pa onda kažem “hop”.

Da li je naša tradicionalna muzika ugrožena pred naletom različitih novokomponovanih talasa?

danica-krstic-2

Nikako. Dok ima ljudi koji vole našu tradiciju, koji su patriote, koji znaju da cene prave vrednosti, nema potrebe za brigom. Moja dosadašnja iskustva mi govore da se sve više potencira tradicionalna muzika i mišljenja sam da tek dolazi njeno zlatno doba. Gledajuci svoje kolege sa fakulteta i decu iz folklornih društava, koja sa tolikom željom, ljubavlju i žarom izvode ovu nekomercijalnu vrstu muzike, moje brige su skoro iščezle.

Sa porastom tvoje popularnosti, raste i broj ponuda za saradnju. Pojavljuješ se u nekoliko domaćih serija i redovno gostuješ na televizijama. Da li si, do sada, imala neku filmsku ponudu?

Imala sam, već dve ponude za filmove, pa čak i za neke pozorišne predstave, ali nažalost nisam imala smelosti da se upustim u te vode. Verujem da će biti još takvih ponuda i ako ikad budem imala hrabrosti volela bih da to bude prijatno iskustvo i za mene i za moje saradnike.

Budući da je tema našeg časopisa folklorna fantastika, reci nam da li si kao dete volela da slušaš strašne priče i da li, eventualno, imaš neko svoje omiljeno delo iz ovog žanra?

Kao mala sam volela da gledam filmove o vampirima, duhovima i nisam imala ništa ni protiv strašnih priča, jer na moju sreću i sreću mojih roditelja nikad nisam bila plašljivo dete. Nisam opsednuta ni jednim delom posebno, ali i dan danas volim da pogledam neki film koji se bavi tematikom egzorcizma.

Šta je za tebe fantastika?

Vile, morske sirene, drekavci… Nešto o čemu se priča u mitologiji, što je možda postojalo ili nešto što je bilo samo proizvod ljudske mašte.

Često dolazi do grešaka u pogledu tumačenja i reinterpretacije narodne tradicije. Neki od primera su i pesme „Zaspo Janko“, za koju se misli da je ljubavna, a zapravo je pogrebna narodna pesma, kao i pesma „Žubor voda žuborila“ za koju se veruje da je stara narodna a napisana je pre nekoliko decenija. Smatraš li da, kao narod, dobro poznajemo našu kulturnu baštinu?

Ne poznajemo mi uopšte našu tradiciju, to sam shvatila tek kada sam krenula na fakultet. Ljudi su proveli živote trudeći se da je upoznaju, ali to je jako naporan i obiman posao. Čitav život se bavim izvođenjem tradicionalne muzike, a ni sama do pre par godina nisam znala da je pesma „Žubor voda žuborila“ novokomponovana pesma, kao i veliki broj drugih koje sam izvodila. Čast izuzecima, ali moram da naglasim da čak i ljudi na selu odbijaju da čuvaju našu tradicionalnu obrednu praksu, puštaju je u zaborav olako pod naletom modernih uticaja, a naselja koja su udaljena od gradova predstavljaju retka mesta odakle etnomuzikolozi mogu da crpe informacije o našoj tradiciji.

Pre desetak godina, snimljen je dokumentarni film „Čija je ovo pesma“ u kome se raspravlja o autorskom preimućstvu narodnih pesama sa Balkana. Nakon ovog filma, stiče se utisak da je, npr. pesma „Ruse kose curo imaš“ nastajala širom Balkana. Može li se govoriti o jednom jedinstvenom muzičkom melosu balkanskih naroda, uzimajući u obzir njegovu očiglednu sličnost?

danica-krstic-3I sama sam odgledala taj dokumentarni film, još u srednjoj školi, te do zaključka nije bilo toliko teško doći. S obzirom da je ta pesma nastala u vreme ratova kada je bilo mnogo migracionih talasa, nije ni čudo što svi pomenuti narodi pričaju da je pesma njihova. Meni lično je simpatična uvredljivost ljudi kada im se postavi pitanje da li je to njihova pesma ili ipak nekog drugog naroda. S obzirom da takva pesma postoji i kod drugih naroda, onda svi odgovaraju sa punim pravom da je to samo njihovo. Pesma, nama poznata pod nazivom ,,Ruse kose curo imaš,, varira u tekstualnom smislu, melodijska linija je skoro u potpunosti zadržana, ima izmena u smislu karakteristične melodike jednog naroda, što oslikava njihov kulurni idenitet, ali što se tiče tematike, ona varira, od religijske do ljubavne. Ko je imao priliku da pogleda taj film mogao bi da primeti da se  upotrebljava i kao marš. U filmu je jedino predstavnik makedonskog melosa bio iskren, rekavši da pesma nije njihova, budući da ritam ove pesme nije karakerističan za njihovu regiju.

Međutim, na kraju shvatamo da ono malo lepog što svi možemo zajedno da delimo, da uživamo u tome, nekad dovede i do sukoba, bespotrebne mržnje. Iz svega ovoga možemo zaključiti da i ono sto nam je zajedničko, mi to ponekad ne prihvatamo i imamo potrebu da budemo bolji, minimum jedan korak ispred, kako bi dokazali svoju superiornost.

Tvoj savet mlađim kolegama?

Pratite svoje srce, nemojte da ostanete slepi i uskraćeni što se tiče muzike, jer je to univerzalni jezik ljudi, koji nam je podaren kako bismo mogli međusobno da se razumemo, bezuslovno i bez predrasuda.

 

Sa Danicom razgovarao Mladen Milosavljević