Ništa nije nemoguće za onoga ko je uporan


Intervju sa Aleksandrom Tešićem

a-tesic-profil Aleksandar Tešić  rođen je 1961. godine u Srbiji, a kako mu je otac bio diplomata, svoju mladost proveo je u inostranstvu. Još kao mlad voleo je istoriju i mitologiju i počeo veoma rano da piše. Imao je dvanaest godina kada je napisao svoje prve priče, ali ih nikada nije objavljivao. Nakon završenog školovanja počinje da radi kao prevodilac na RTS-u, gde je i dalje zaposlen.

Prvi roman trilogije Kosingas – Red zmaja  prvi put je objavljen u oktobru 2008. godine i od tada doživljava sedam izdanja. Željno iščekivan nastavak Bezdanj je objavljen u oktobru 2009., a treća i poslednja knjiga trilogije – Smrtovanje objavljena je oktobra 2010, za Sajam knjiga u Beogradu. Ministarstvo kulture republike Srbije podržalo je ovu trilogiju, koja je uvrštena na zvaničnu listu savremene srpske književnosti i učestvuje na glavnim međunarodnim sajmovima knjiga.

Prvi deo trilogije o Milošu Obiliću Zmaj i Ždral objavljen je 2012, godine i narednih godina usledili su nastavciKoplje sv. Georgija i Vitez zatočnik.

Takođe, Tešić je autor i svojevrsne  SF satire 2084. koja je objavljena 2015. A na 61. Sajmu knjiga u Beogradu, biće predstavljen i njegov najnoviji roman Kletva Kainova.

Vlasnik je izdavačke kuće Strahor.

*

U vode književne fantastike ste uplovili pre nepunih desetak godina. Uprkos tome, danas važite za jednog od najčitanijih žanrovskih pisaca sa ovih prostora. Kako je sve počelo?

Počelo je zahvaljujući urednici Portalibrisa Dubravki Dragović Šehović koja je prepoznala potencijal mog romana prvenca Kosingas Red zmaja. Ona važi za vrsnog urednika koja ume da otkriva mlade talente. Rukopis je prvobitno poslat Dereti, ali mi tadašnji urednik dugo nije odgovorio, pa sam potražio drugog, i na sreću to je bila Dubravka. Inače, ja sam do te 2008. već četiri godine pisao i sređivao tekst i materijal za celu trilogiju. Za sledeću godinu planiram kompletno redigovano reizdanje Reda zmaja.

tesic-knj1

Kosingas mnogi smatraju prvim ozbiljnijim književnim pokušajem „rasvetljavanja“ naše mitologije , od strane jednog domaćeg autora. Šta je, uprkos našoj bogatoj mitologiji i narodnoj tradiciji, uticalo da ona ostane izvan fokusa domaćih umetnika?

Po mom mišljenu, mitologija je svrstana u isti koš sa našom srednjovekovnom istorijom, uopšte. Ruku na srce, ne možemo se pohvaliti ni da je naš srednji vek bio omiljena tema pisaca. Pre se može pričati o izuzecima nego o pravilu. To je posledica našeg odnosa uopšte prema istoriji i tradiciji. Osim toga, epska fantastika se smatra žanrovskom književnošću, tj. nešto drugorazredno ili trećerazredno od strane mejnstrim kritike, pa su se stari pisci toga klonili.

Pored mitologije, dobar deo Vašeg stvaralačkog opusa posvećen je i temama iz nacionalne istorije, kojom se bavite u Trilogiji o Milošu Obiliću. Koliko je teško doći do istorijskih podataka o našoj srednjovekovnoj istoriji i oživeti ta daleka i maglovita vremena?

Zavisi kakav cilj pored sobom postavite. Ukoliko vam je želja da samo oživite ta vremena, sem mašte, dovoljno vam je da pročitate nekoliko knjiga iz istorije naših eminentnih istoričara, pa da to ukomponujete u vašu priču. Međutim, ukoliko želite nešto više, pa zagrebete po površini te zvanične istorije, onda možete naići na maglovita objašnjenja koja zahtevaju mnogo dublje istraživanje. Često sam kod stranih istoričara nalazio činjenice koje naši ne spominju. Zato, na kraju svakog romana nabrojim literaturu koju sam koristio, da ne bude kako sam nešto izmislio.

Kome biste od ličnosti iz naše nacionalne istorije, eventualno, posvetili roman?

Trilogijom Miloš Obilić obuhvatio sam drugu polovinu 14. veka i sve tadašnje vladare. Nastavak Kosingasa posvetio sam despotu Stefanu, vrlo intrigantnoj ličnosti. Mislim da bi kralj Milutin bio takođe vrlo zanimljiv lik za neki roman.

Nedavno ste objavili delo 2084, koje predstavlja svojevrstan izlet u žanr naučne fantastike. Jesu li čitaoci zadovoljni Vama kao piscem SF-a?

Uglavnom, jesu. Ne postoji roman koji će se 100% svima dopasti, čak i među klasicima, jer su ukusi različiti. Druga je stvar kad kritika neki roman uzdigne na pijedastal savršenstva. Satira je, kao kritika društva ili neke društvene pojave, najnezahvalniji žanr jer se ljudi često prepoznaju u njoj i, naravno, da im neće biti drago niti im se onda može svideti. I za nju je potrebno imati poseban smisao za humor, koji opet neće svi shvatiti, ili prihvatiti. Sve u svemu, veoma sam zadovoljan kako je 2084. prošla, i koliko vidim po izveštajima, ona se sve više kupuje i stiče nove poklonike.

Na 61. Sajmu knjiga u Beogradu, iz štampe će izaći i Vaš najnoviji roman Kletva Kainova. Možete li reći nešto više o samom romanu? 

kain

Kletva Kainova je rekonstrukcija slučajeva vampirizma u Medveđi i Kisiljevu koji su detaljno opisani od strane austrijskih službenika u prvoj polovini 18. veka, međutim, ono što je još zanimljivije jesu istorijske okolnosti toga vremena koje ukazuju na postojanje velikog straha od vampirizma i borbe vlasti habsburške monarhije protiv iste. Naravno, sve je malo začinjeno i maštom kako bi zaplet bio uzbudljiviji. Inače, likovi su autentični, uzeti iz zvaničnih izveštaja, a sama pojava vampirizma slikovito je objašnjena sa mitološkog, odnosno običajnog aspekta naše tradicije.

Na domaćoj književnoj sceni je prisutno dosta pisaca epske fantastike, kao što su: Miloš Petković, Nebojša Petković, Mladen Jakovljević, Ivan Branković, Milena Stojanović i drugi. Koliko je, po Vašem mišljenju, ovaj podžanr blizak domaćoj čitalačkoj publici?

Uzak je krug čitalaca koji su pravi ljubitelji epske fantastike. On se postepeno širi zahvaljujući tome što autori kombinuju našu tradiciju sa fantastikom, i dajući joj poseban pečat privlače i čitaoce koji više naginju čistoj istoriji, jer se više ne može samo govoriti o fantastici izmišljenih svetova i likova, već o našoj mitologiji i našim epskim junacima kao glavnim likovima. Ovaj podžanr se još uvek razvija i raste, ima svoje verne poklonike, ali i protivnike. U svakom slučaju, verujem da mu predstoji sjajna budućnost.

Kako biste opisali stanje u domaćem izdavaštvu?

Mala bara, mnogo krokodila. Siromašno tržište drži nekoliko jakih izdavača koji godišnje izdaju više hiljada naslova i oni diktiraju sve uslove i cene. U situaciji kada je kupovna moć stanovništva vrlo slaba, ljudi se najpre odriču kulture pa su im knjige skupe. Ako u standardu zaostajemo za svetom, onda u ponudi naslova smo u toku sa svetskim trendom.

strahor-tesic

Nedavno ste pokrenuli izdavačku kuću Strahor. Kakva će biti Vaša izdavačka politika? 

Nama je, pre svega, cilj da reizdamo sve moje naslove koji su svojevremeno objavljeni u Portalibrisu. Nakon što to obavimo, moći ćemo da se posvetimo novim autorima, i nekim starim i zanimljivim rukopisima koji su zapostavljeni i zaboravljeni, poput Balkanskog gusara iz 1916. koji smo vanredno objavili.

Budući da su tema Omaje folklorna fantastika i strašne priče, možete li se setiti neke koja Vas je naročito plašila, ili Vas i dalje plaši?

Obožavam, ali i plašim se svih onih priča kada likovi doživljavaju svakojake užase na pustim, šumskim putevima u gluvo doba noći. Verovatno zbog toga što sam i ja često tumarao noću takvim stazama pa me uvek bilo strah da mi nešto ne iskoči.

Kosingas je nedavno dobio i svoju strip verziju. Planirate li i izlet u neki drugi medij? Možda filmski?

Želje i mogućnosti se retko podudaraju. Ipak, ne gubim nadu da ću jednog dana gledati Kosingasa na velikom platnu. To će se desiti, siguran sam, ali tek kada se sve kockice slože u pravi čas.

Poruka mladim piscima?

Možda će zvučati otrcano fraza da slede svoj san, ali neka im ja budem najbolji primer da je moguće da ostvare svoje snove jednog dana ako budu uporni. Ja sam svoj prvenac objavio u četrdesetim. Ipak, danas je lakše to ostvariti jer je nekolicina nas, Miloš Petković, Nebojša Petković, Ivan Branković i ostali gorepomenuti – probili led i pokazali da to nije rezervisano samo za određeni krug ljudi, već i da se sjajni rukopisi i sada nalaze negde u nekim fiokama i čekaju samo pravi trenutak da ugledaju svetlost dana kao štampana knjiga. Često citiram Aleksandra Velikog koji je rekao da ništa nije nemoguće za onog koji je uporan.

Sa Aleksandrom Tešićem razgovarao Mladen Milosavljević