Pisanje kao put do zaboravljenih predanja


Intervju sa Danijelom Jovanovićem 

Danijel Jovanović (1987, Kušiljevo) je mladi srpski pisac fantastike i filolog. Njegova dela su duboko inspirisana epskom fantastikom i utemeljena u slovenskoj mitologiji. Autor je romana  prvenca Severna kapija: duhovi prošlosti, prve od četri najavljene knjige o avanturama 13-to godišnje devojčice Suzane.

Upoznajte Danijela…

 

Roman Severna kapija: duhovi prošlosti, predstavlja tvoj književni prvenac. Možeš li nam reći nešto više o samom romanu? 

danijel-jovanovic-severna-kapija-1To je jedna iskrena priča koja se ljudima dopada bez obzira na godine ili omiljeni žanr. Istina je da se u knjizi govori o borbi između našeg sveta i sveta mitova gde vrebaju veštice, more, drekavci i vukovi, ali ova priča pre svega govori o prvom odlasku od kuće kroz koji svako od nas pre ili kasnije prođe, o snazi porodične ljubavi, o traženju sebe tokom odrastanja, o klasnim razlikama koje nekada mogu biti nepremostive i o vršnjačkom nasilju u školama koje se nikako ne sme zanemariti. Ova knjiga može da vas zasmeje, da vas iznenadi, da vas malo i uplaši, a one nežnije da na trenutke i rasplače.

Neki od klasika žanra kao što su: Nešto nam se zlo privlači, Hari Poter, Koralina, To, svoj uspeh duguju upravo atmosferi neobičnog i strašnog, prikazanoj iz perspektive deteta? Kako je nastajao tvoj protagonista?

Hrabra i pomalo naivna devojčica koja iz malog mesta odlazi u poznatu elitnu školu bila je prva ideja sa kojom se ova priča rodila. Elementi fantastike prošarani slovenskom mitologijom, kao i simboli koji spajaju tragove u celine, došli su nakon toga. Kreirao sam Suzanu, ali je ona mene vodila kroz priču. Pred nama je dalek put, a ona ne prestaje da me iznenađuje. Nisam mogao ni da sanjam da je o naizgled običnim ljudima moguće pisati najneverovatnije stvari.

Roman je najavljen kao prva od četiri knjige serijala. Možeš li nam nagovestiti makar delić puta kojim će se kretati ostale priče?

Neke stvari su u Duhovima prošlosti namenski ostale nedorečene. Ovaj prvi deo je otvorio nove prozore i ostavio da neka pitanja vise u vazduhu. Poenta serijala je dublja i kompleksnija od onoga što se čitaocima možda trenutno čini. Ono što mogu da obećam su još veći izazovi za glavne likove, još bića iz naše mitologije i još mnogo zagonetki za rešavanje. Sve to deci će pomoći da odrastu i prihvate sebe u promenama koje im slede.

Budući da si u nekoliko navrata istakao svoje oduševljenje slovenskom mitologijom, zanima me koja dela i koji autori su najviše uticali na tebe?

Autori koji su svesno ili nesvesno uticali na moje stvaranje su oni uz čije priče sam odrastao i kojima se i danas vraćam. Serijal o Hariju Poteru je nezaobilazan za sve nas, a kao omiljene pisce istakao bih i Karlosa Ruiza Safona i Nila Gejmana između ostalih. Želeo sam da Severna kapija dobije neki sopstveni pečat koji bi je izdvojio iz mase saga o vampirima, zmajevima i vukodlacima. Naša mitologija bila je idealna za tako nešto. Prilikom pisanja mnogo su mi pomogle knjige Nenada Gajića i Milenka Bodirogića. Generalno, mislim da je ljudima tokom čitanja mog romana jako zanimljivo to što su imali prilike da saznaju za neke od naših zaboravljenih mitova i legendi.

Ima li budućnosti za žanr književne fantastike u Srbi?

Mislim da je i sadašnjost jako bogata i raznovrsna, a da će budućnost biti još bolja. U kontaktu sam sa mnogim mladim autorima ovog žanra i svako od njih nosi neki svoj lični pečat. Pozitivan sam po tom pitanju.

Kako bi, kao pisac i diplomirani filolog, opisao stanje u domaćem izdavaštvu?

Ako bih nešto mogao da menjam to bi bila ta neka vrsta otvorenosti za anonimne pisce. Bilo bi lepo kada bi vodeće izdavačke kuće, koje privlače najviše medijske pažnje i raspolažu sa najvećim količinama novca, imale posebne programe za mlade autore kojima je potrebna pomoć u vezi njihovih prvenaca. Siguran sam da mnoge dobre priče večno ostanu u fiokama i odu niz vetar. Mislim da bi bilo lepo okrenuti se malo i domaćem izdavaštvu, za promenu.


danijel-jovanovic-2Jedan od najve
ćih izazova za jednog pisca početnika predstavlja i pronalaženje kvalitetnog izdavača.  Kakvo je tvoje iskustvo na tom polju?

Šarenoliko. Više sam puta govorio na ovu temu, pa ne želim da dužim i da budem negativan. Sve je veći broj manjih i nezavisnih izdavačkih kuća i tu treba tražiti svoju šansu. Ne ispadne sve uvek onako kako je obećano ili kako ste planirali, ali tako je valjda u svakom poslu. Ono što mogu da tvrdim je da se upornost isplati jer ćeš najviše saznati ako pokucaš na veliki broj vrata.

Da li si, kao dete, voleo da slušaš strašne priče o mitskim bićima?

Jesam iako sam ih se uvek plašio. Potičem iz malog mesta gde su stariji ljudi uvek voleli da pričaju priče iz davnina o vilama, vradžbinama, raskrsnicama i bunarima. Na neki čudan način te priče su me privlačile iako sam ih teško zaboravljao kad sam ostajao sam.

Možeš li nam ispričati neku koja te je naročito plašila?

Ima ta jedna o mladom čoveku koji se udavio i ostavio svoju verenicu samu. Za njega se govorilo da se vampirio i da ju je često posećivao. Kada se godinama kasnije udavala za drugog čoveka, povredio ju je. Na venčanje je otišla u zavojima.

Savet budućim piscima?

Ako imate ideju u koju verujete i koju želite da predstavite svetu, naoružajte se strpljenjem, istrajnošću i ostanite pozitivni. Budite uvek otvoreni za kritiku, ali ne dozvolite da vas bilo šta na vašem putu obeshrabri.

Sa Danijelom razgovarao Mladen Milosavljević