Šta to diše u mojoj torti


Intervju sa Goranom Segedincem

 nesto-dise-u-mojoj-torti-4


Budući da već četvrtu godinu zaredom imamo prilike da uživamo u sjajnim horor pričama, priređenim u okviru elektronske antologije „Nešto diše u mojoj torti“, osetili smo potrebu da popričamo sa idejnim tvorcima iste.

Šta to diše u torti reći će nam pisac – Goran Segedinac, jedan od članova udružena „Esnaf V“, koje stoji iza ovog originalnog koncepta.

Za one koji su, eventualno, propustili neku od prethodnih antologija, možete ih pronaći i potpuno besplatno preuzeti na sledećoj fejsbuk strani: https://www.facebook.com/NestoDiseUMojojTorti/?fref=ts

 

Kako ste i kada počeli da „pravite tortu“?

Prvobitno smo se okupili da napišemo zbirku “V – Fantastične priče iz ravnice”. Saša Robnik i Boris Mišić su pokrenuli ovu inicijativu, pretpostavivši da će naići na dovoljan broj zainteresovanih autora sa kojima će ostvariti saradnju. Ispostavilo se da su bili u pravu. Rad na rukopisu zbirke vojvođanskih priča fantastike toliko nam se dopao da smo počeli da razmišljamo o nastavku saradnje. S obzirom da je objava jednog rukopisa već bila avantura sa neizvesnim krajem, bilo je suludo ponavljati identičan koncept. Umesto toga, predložio sam da napravimo elektronsku zbirku priča sa temom nove godine i ponudimo je čitaocima potpuno besplatno. Sve je “kliknulo” veoma brzo. Saša je predložio da se zbirka zove “Nešto diše u mojoj torti”. Nije bio ozbiljan, ali smo ga ozbiljno shvatili, tako da je kumovao verovatno najotkačenijem nazivu u novijoj srpskoj istoriji.

 

Kakve su bile reakcije na pojavljivanje prvog elektronskog izdanja ”torte”, a kakve su one danas?

nesto-dise-u-mojoj-torti-2Prva Torta je tokom prvog dana preuzeta preko pet stotina puta. To je cifra koju nismo očekivali i sećam se koliko smo bili šokirani kada nam je Radoslav saopštio kako stvari stoje. Dakle, već je prva Torta naišla na dobar prijem, a ni reakcije nisu izostale. Ono što je najvažnije jesu kritike, njih je bilo i to ne u maloj meri. Na dobrom delu njih ćemo uvek biti zahvalni, jer su nam ukazale na ozbiljne propuste i nedostatke. Neke od tih kritika i danas za nas predstavljaju vredne putokaze.  Bilo je i onih manje dobronamernih, ali i to je jedna vrsta škole.

Da smo na dobrom putu, već tokom decembra 2012. i januara 2013. pokazale su promocije. Puna sala u SKC-u, uspešna predstavljanja u Novom Sadu, Subotici, Rumi, Kragujevcu… Danas je sve to već postalo jedna lepa tradicija. Ovogodišnja torta je nakon nedelju dana preuzeta oko 2700 puta, prvi čitaoci se polako javljaju sa utiscima…sve ide svojim tokom, kako i treba da bude.

Iza projekta „Nešto diše u mojoj torti“, kao osnivač, navedeno je udruženje „Esnaf V“. Možeš li nam reći nešto o samom udruženju?

Esnaf V je misterija i za njegove članove. U nekom trenutku se javila potreba da dobijemo ime – mislim da je to definitivno bilo onda kada je postalo jasno da se nismo okupili kratkoročno i da nas očekuju različiti projekti. Nikada ga nismo formalizovali, registrovali, niti planiramo da to uradimo. Esnaf V je kruna jednog divnog prijateljstva u koje smo mnogo uložili, a koje nam uvek vraća više.  Ima nas dosta, ali to ne znači da je svaki autor u torti automatski i član esnafa. Nikome ne udaramo dangu, nikoga ne primoravamo na mahanje barjakom. Ljudi sami dođu kada osete potrebu, baš kao što i odlaze kada magije nestane…

Do sada ste objavili četri elektronska izdanja ”torte”. Planirate li da pređete na štampanu formu?

O ovome intenzivno razmišljamo, a sada i govorimo po prvi put ekskluzivno za Omaju. Štampano izdanje Torte je u planu, što ne znači da će se nužno i dogoditi, jer znamo kakvo je stanje u izdavaštvu. Istovremeno, to ne znači da će Torta prestati da izlazi elektronski.

nesto-dise-u-mojoj-torti-3

 

Da li će i u buduće zbirke biti posvećene isključivo pričama iz žanra fantastike ili možemo očekivati i neku slipstrim varijantu?


Mi volimo da kažemo da je u pitanju horor, mada skrene se tu često i u SF, pa i tinejdžersko štivo. To nas ne veseli, ali trudimo se da zadržimo specifičnost svake zbirke. Iz tih razloga smo i pokrenuli konkurse koji prate objavu svake nove “Torte”, jer želimo da drugima pružimo šansu da učestvuju u nečemu što je već steklo ime i postalo afirmisano – koliko god se neki ne složili sa tom konstatacijom. Međutim, ono što ostavlja najjači utisak svake godine jeste loš kvalitet radova koje dobijamo, tako da često i ne stignemo do pitanja žanra. Srećom, manji broj radova po pravilu zablista i mi ih sa radošću objavljujemo. Oni su različiti, začudni i upečatljivi, tako da iskreno mislim da su sve četiri torte daleko više slipstrim nego tvrdokorni horor.

Planirate li da u čitavu ideju, radi eventualno lakšeg plasmana zbirke, uključite još nekog izdavača?

Ne, što se elektronskog formata tiče. Bez ikakve lažne skormnosti mogu da kažem da nam tu ne treba pomoć.

 Verujete li da pisana fantastika u Srbiji i regionu može da održi korak sa tzv. glavnotokovskim književnim pravcima?

nesto-dise-u-mojoj-tortiNe znam. Veliko je pitanje da li domaću scenu fantastike poredimo sa najprodavanijim naslovima u knjižarama ili produkcijom dela koja spadaju u književnost glavnog toka?  Šta znači održati korak? Ako pričamo o komercijalnom uspehu, odnosno o šansi da neko ko piše ili izdaje zaradi novac, tu je književnost bez dodatnih podela već u problemu. Ako govorimo o samom stvaralaštvu, nije region toliko loš, imamo nekoliko ozbiljnih udruženja, festivale, zbornike, časopise, almanahe…

Šta ”Tortu” čini drugačijom u odnosu na druge žanrovske antologije u regionu?

Torta je pronašla svoju nišu, uspeli smo da izgradimo svojevrstan brend. Ona je najčitanija regionalna elektronska zbirka. Broj preuzetih torti prevazilazi tiraže štampanih izdanja. To su njene ključne razlike. Ono što je objavljeno u torti u kraćem roku stiže do većeg broja čitalaca.

Kratak savet za buduće pisce?

Čitajte knjige.