Jedna ugašena zvezda


Sećanje na Radoslava Rašu Slavnića

Jedna stara francuska izreka kaže kako je smrt samo početak besmrtnosti. Smrt, besmrtnost, a između život ispunjen delima, i to kakvim. Na današnji dan 22. oktobra, prošle godine, napustio nas je jedan od najtalentovanijih srpskih pisaca mlađe generacije –  Radoslav Raša Slavnić (1985 – 2015). Njegov kratak ali ispunjen život obeležilo je angažovanje na brojnim umetničkim poljima. Rašina originalna poetika i jedinstven stvaralački izraz pratili su neukrotiva ambicija, svestranost, kao i disciplinovani rad. Omaja je imala tu čast da bude upisana kao jedna od stanica na Rašinom stvaralačkom putu. Dve priče u dvobroju posvećenom Prvom svetskom ratu, bile su (kako se kasnije ispostavilo) i jedine dve prilike da popričamo i uživo. Žao mi je što zbog moje rasejanosti i verovanja da nam je dato sve vreme ovog sveta, nikada nismo priveli kraju započeti intervju. Obećavam da hoćemo, jednom. nemezis

Raša će, pre svega, ostati upamćen kao sjajan i plodan pisac. Brojne priče, rasute u nekoliko desetina antologija, časopisa, portala i dve zbirke (štampana i elektronska), svedoče i svedočiće o Raši kao piscu koji je mogao da bude, a možda i jeste, pokretač nekog novog i kvalitetnijeg  talasa žanrovskog pisanja kod nas. Uostalom, na ovaj dan je preminuo i Borislav Bora Stanković, začetnik moderne srpske proze i jedan od najboljih pisaca svoga vremena.

Zbirka priča „Rabid Serbia“ se, po autorovoj želji, nalazi u elektronskom obliku i dostupna je za besplatno preuzimanje.

 

Mladen Milosavljević