VAMPIRI U SRBIJI – DEO ČETVRTI


NEPOZNAT I DO SADA NEOBJAVLJEN SLUČAJ KRAGUJEVAČKIH VAMPIRA

 

Za poslednji deo feljtona o slučajevima vampirizma u Srbiji sa početka 18. veka, čitaocima smo pripremili jednu pravu poslasticu. Radi se o slučaju koji nije bio poznat ni upućenijim istraživačima vezanim za ovu tematiku, a koji je do mene došao pod krajnje neobičnim okolnostima.

Naime, prošlog novembra su me kontaktirali istraživači Entoni Hog iz Australije i Alvaro Garsija Marin iz Španije. Po njihovim rečima bila im je neophodna pomoć prilikom tumačenja jednog veoma neobičnog dokumenta, koji je Alvaro gotovo slučajno otkrio. On se bavio istraživanjem velikog broja izvora na nemačkom, vezanih za sujeverje i brojne neobične događaje sa kraja 18. veka. U zborniku tekstova različitih tema koji se zvao Novi nemački posmatrač, a koji je izvesni Peter Adolf Vinkop štampao u Švajcarskoj 1791. godine, on je pronašao izveštaj koji je štampan neposredno pre čuvenog Vizum et repertum. Trebala im je pomoć oko značenja reči „Krakojevaca“. Svakome odavde je više nego jasno da je u pitanju Kragujevac, te sam tražio da mi odmah pošalju kopiju spornog dokumenta. Već nakon jednog letimičnog pogleda video sam da se u tekstu pominje ime kragujevačkog oberkapetana Staniše Markovića – Mlatišume, što je meni bio dovoljan razlog da poverujem da se radi o autentičnom dokumentu.

Prenosim čitaocima ceo tekst izveštaja koji je se ovom prilikom po prvi put iznosi pred ovdašnju javnost. Takođe, unapred se izvinjavam na prevodu, ovo je najbolje što sam mogao:

„,,Dodatak istorije sujeverja. Izvestaj o dogadjajma iz 1725. godine, iz Kraljevine Srbije, koji su se desili 6.aprila u kragujevackom distriktu a tiču se takozvanih vampira.

Odlomak Vinkopovog teksta o vampirima u Kragujevcu, objavljenog 1791. godine u Švajcarskog

Aprila ove godine primljen je u Vrhovnoj komandi u Beogradu izveštaj koji je poslat od strane srpskog Oberkapetana Staniše koji kazuje da su dva Srbina u gradu Kragujevcu umrli pre 56 i 72 dana, a da su nakon njihove smrti ubili 42-oje ljudi na takozvani vampirski način, sisajući njihovu krv. Zato je guverner Vojvoda Karl Aleksander von Virtemberg, da bi se otkrila prava priroda ovog događaja, već sutradan, poslao komisiju sa prisustvom pukovskog hirurga Fridriha Nojfera u već pomenuti Kragujevac. Stanovnici u gradu požalili su se na najužasniji način na zarazu proizvedenu od strane dva mrtva Srbina. Tako je naređeno da se grob Srbina koji je  umro pre 72 dana okruži sa dve kompanije Zemaljske milicije, što na konjima što pešadije, i da se  otvori. Detaljan pregled sproveden je uz prisustvo njegove Visosti. Po otvaranju sanduka primećeno je odsustvo smrada, i  prirodnog truljenja koje bi se inače moglo primetiti. Lice, međutim, od vrata do vrha glave bilo je prkrivenom nekom vrstom skrame, slično onoj koja se pojavljuje na starom hlebu. Kada je dodirnuta štapom, ova skrama pala je veoma lako, nakon čega se videlo lice pokojnika koje je izgledalo kao lice tek obrijanog dvadesetogodišnjaka. Isto tako i ruke, od noktiju do ručnog zgloba izgledale su kao ruke žene koja ih je oprala pre šest ili sedam sati u vodi. Nakon toga pozvan je Ciganin da izvadi leš iz groba. Pre nego što je pokojnik bio seciran, utvrđeno je da celo telo ima dobru boju, skoro kao živ muškarac, a posebno član (ud, u originalu Membrum*) u njegovu prirodnu situaciju i veličinu , kao i u čoveka koji spava. Utvrđeno je na sličan način da je stomak bio obično kako izgleda zdravog čoveka nakon 8 ili 10 sati varenja. Prilikom otvaranja, creva su pronađena u prirodnom stanju, bez najmanjeg traga truljenja ili fermentacije. Kada je rez napravljen na grudima, krv je tekla iz vene koja se nalazi u njima, kao što bi se dogodilo sa muškarcem nekoliko sati nakon njegove smrti. Svi organi tamo takođe su pronađeni bez najmanjeg znaka truljenja i, uglavnom, kada glava je odsečena primećena je velika količina tečne krvi. Jednom kada je fantazija ljudi našla potvrdu kroz ovaj leš, komisija je istu proceduru izvršila na Srbinu koji je umro pre 56 dana. Otvaranjem ovog groba i sanduka, međutim, zabeležen je određeni smrad, a leš je bio u u stanju kao krvavica (kobasica), koja je tek izašla iz ruku mesara. I ostatak tela je jedino mogao da se uporedi sa gusto punjenom kobasicom ili svinjskim stomakom. Dok je na njemu pravljen rez na grudima, velika količina krvi je prsnula, nije bilo jako kao kod obezglavljenih osoba, nije bila ni zgrušana,već tečna. Ovakva vrsta krvi nikada nije pronađena u drugima prirodno urmlim ljudima. Pošto je rasla sumnja, nakon obezglavljenja i probadanja kočevima — tela su bačena u vatru i bila spaljena. Od tada, ništa drugo nisam čuo povodom ove avanture. Međutim , razlog za ovo može biti pronađen u tome što su oni koji su bili ubijenih od njih, pred svoju smrt jednoglasno tvrdili da su im se dotični pokojnici ukazivali u snu, penjali se na njih kao da su konji, i sisali krv iz njihovih tela. Slično tome, oko vrata ljudi koji su umrli na ovaj način, pronađen je znak kao kod zadavljenih, sa malo ekstravaskularne krvi. Isto tako i u grobovima vampira, kraj kojih smo zatekli rupe slične rupama koje prave miševi.

Pored toga, otvorili smo i grob srpske veštice (Waldweib – šumaska žena? Vračara?) koja je umrla pre 30 dana, ali u njemu nije pronađeno ništa neobično sem kostura, koji je skoro potpuno istrulio. Važno je pomenuti da je, nakon iskopavanja Srbina koji je umro pre 56 dana i pre probadanja njegovog tela kocem, kada je obdukcija na njemu završena zane su bile gotovo potpuno zaceljene. Mnoge stotine ljudi bili su očevici svega ovog, a ja mogu da potvrdim to prema svojoj dužnosti.“

Uzbudljiv tekst, nema šta. Vraćam mu se često i svaki put kada ga pročitam budem zapanjenen činjenicama koje nam ovaj izveštaj daje na razmišljanje i tumačenje.

Da krenemo prvo od hronologije: radi se o 1. aprilu 1725 godine kada je izveštaj stigao u štab austrijske vrhovne komande u Beogradu. Izveštaj je veoma ozbiljno shvaćen budući da je lično guverner „Kraljevine Srbije“, Karl Aleksandar Virtemberški naredio istragu i poslao hirurga Nojfera da bude prisutan prilikom iskopavanja sumnjivih leševa kojima je, verovatno, prisustvovao i sam guverner, što celom slučaju daje još veću težinu. Ako je tačan podatak koji nam daje Nikolaus Ekviamikus da je Frombald istraživao 5-6. aprila slučaj u Kiseljevu, on je znao da je pažnja komande bila usmerena na slučaj u Kragujevcu pa je svoj izveštaj adresirao direktno u Beč.

Još malo hronologije. Ako sam tačno izračunao datume smrti dva nesrećnika koji se pominju u ovom izveštaju kao donosioci pošasti u Kragujevac, prvi je umro 18. januara, a drugi 3.februara.

Sada ono što ostavlja posebno veliki utisak je broj žrtava. Ukupno 42 osobe su nastradale za otprilike 72 dana trajanja ovog užasa, gotovo da je svakog drugog dana davljena po jedna žrtva. Imajući u vidu da je broj stanovnika u svim mestima tadašnje Srbije bio izuzetno mali, ovo su brojevi koji su tadašnjim Kragujevčanima verovatno ledili krv u žilama. Ako ovaj slučaj uporedimo sa onim u Kiseljevu, Medveđi i Kukljinu, gde je zbir žrtava ukupno 29, shvatamo da je ovo bila prava vampirska epidemija.

Sledeće što upada u oči je da je ovo događaj koji je privukao ogromnu pažnju javnosti. Autor piše da su svedoci bili “mnoge stotine očevidaca“ i da su prilikom eksumacije sumnjivih tela kao obezbeđenje bile prisutne dve kompanije hajdučke milicije, što konjanika, što pešadije, a to bi ukupno bilo oko 300 vojnika, što dovoljno opisuje intenzitet događaja.

Delove izveštaja koji donose medicinske podatke ne bih komentarisao, već bih ostavio čitaocima, da ih sami tumače i domaštaju.



Vidimo se u nedelju 03.06 u 20 časova u kafeu-galerija „Polet“ (Cetinjska 15) u Beogradu na promociji romana „Kal juga“, u kome se autor bavi svim ovde pominjanim slučajevima vampirizma. Takođe, kao učesnik ove promocije iskoristiću priliku da uživo ukažem na neke izvore i podatke koje niko u Srbiji do sada nije imao prilike da vidi.

IVAN NEŠIĆ

istoričar

 Ivan Nesić je rodjen u Medvedji kod Trstenika 1976. godine, gde zavrsava osnovnu skolu. Gimnaziju je završio u Trsteniku, a studije istorije na Filozofskom fakultetu u Prištini. Od 1999. godine predaje u osnovnoj školi u Medvedji, a od 2013 i u trsteničkoj Gimnaziji.

 

Godine 2008. dobija prva saznanaja o vampirskim desavanjima u svom selu, vezana za prvu polovinu 18. veka, kada krece da ozbiljnije proučava ovu tematiku.