VAMPIRI U SRBIJI – DEO DRUGI


Štab vrhovne austrijske komande u Beogradu donosi odluku da u pomenuto selo, tj. Medveđu pošalje ono najbolje što ima pri ruci, a to su trojica pukovskih hirurga iz redova austrijske vojske koja je bila stacionirana na teritoriji Srbije, kao i dvojicu visokih oficira kao njihovu pratnju. Oni u Medveđu dolaze preko Stalaća, što je jako bitan podatak u geografskom smislu, jer nesumnjivo pokazuje da se radi o Medveđi kod Trstenika, i u samo selo dolaze u pratnji kapetana stalaćke hajdučke kompanije Jovana Goršića, hadnaka, barkatara i ostalih hajduka.

Da zastanemo na čas kod ove informacije jer je od velikog značaja, a do sada  nije eksploatisana. U našem istazivanju uspeli smo da utvrdimo o kome se zapravo radi. Jedina ličnost koja je protagonista cele ove priče a nije austrijskog porekla je Johan (Jovan) Gursic (Guršić-Goršić), i jdino je njegovo prezime navedeno. Njega nalazimo u opisivanju austrijske uprave u Kraljevini Srbiji u svosjtvu Ilirskog tumača, odnosno prevodioca na srpski. Kasnije ga nalazimo na mestu kapetana stalaćke kompanije, da bi tokom rata 1737-39. bio jedan od istaknutih oficira u novopokrenutom ratu sa Turcima, gde mu se izgleda gubi svaki trag.

Njihova ekspedicija dolazi u Medveđu 07. januara 1732. godine, preko Stalaća, pa onda selima na severnoj moravskoj obali među kojima se nalazilo i selo Kukljin, koje će kasnije takođe imati svoje mesto u ovoj priči. Izvršena je obdukcija posmrtnih ostataka 13 žrtava, a zapažanja ove komisije zapisana su u izveštaj Vizum et repertum, koji se smatra najvažnijim dokumentom vezanim za opisivanje vampirizma, gledano sa medicinske strane.

Nećemo ovom prilikom ulaziti u detalje samog izveštaja ali je jako važno napomenuti da ova autrijska visoko kvalifikovana i iskusna družina kada sastavlja izveštaj, opisujući stanje posmrtnih ostataka trinaest žrtava, na čak sedamnaest mesta koristi reči vampir ili vampirsko stanje.

Sam izveštaj nam donosi malo podataka izvan medicinske struke, ali ono što je od prvorazrednog značaja je to što nam donosi ime čoveka koji je po svemu sudeći glavni i odgovorni urednik vampirske histerije koja je zahvatila ovo pomoravsko selo. To ime je Pavle Arnaut koji, verovatno, spada u top 5 najpoznatijih vapira svih vremena. On se ne pominje u ovom niti u Glaserovom izveštaju, ali se javlja u sledećem koji su potisali Johan Flikinger i njegova ekipa.

Njegova uloga u celom slučaju je ta što, kada se doselio sa juga u Medveđu, Pavle Arnaut sa sobom donosi priču o vampirima koju je, kako stoje stvari, ponavljao sa tolikom upornošću ostavivši ogroman utisak na svoje komšije. Posle njegove smrti za kratko vreme umrla su 4 naizgled zdrava i prava seljaka, tako da je počela da se provlači sumnja da ono o čemu je Pavle pričao možda i nije plod njegove mašte. Seljani, preduzimljivi kada su ove stvari u pitanju, na savet svog hadnaka (oficir u hajdučkoj miliciji sa činom poručnika), koji je već imao prilike da prisustvuje takvim događajima, iskopaju tela Pavla i ostale četvorice i, videvši znake vampirizma na njima spali njihova tela, dok su pepeo vratili u grobove.

    

 

Izgledalo je da situacija smirila. Ipak, nekih pet godina kasnije dolazi do ove druge epidemije koja je krenula od dve žene: Milice i Stane. One sa Pavlom dele jedan ineteresantan detalj jer su i one, kao i on, došle u Medveđu negde sa juga. Svedoci kažu da je Milica jela meso od ovaca koje su, kako to oni kažu, davili vampire, pa se upravo zbog toga i sama zarazila. Ubrzo, u periodu od nekoliko meseci umire još devetnaest seljana, različitog pola  i različite starosti. Upravo se njihova imena navode u oba izveštaja, što jasno navodi na zaključak da su Medveđanci upravo prstom pokazivali na njih dve kao izvor zaraze.

Ne bi se upuštali mnogo u komentare medicinske prirode koje daju austrijski hirurzi, ali bitno je primetiti da se u slučaju devet žrtava kaže da su ili hajduci ili članovi porodica nekog ko ima veze sa hajdučkim jedinicama. To je vrlo važno jer  selo Medveđa kod Trstenika se nalazi u dva popisa austrijske vojne komande kao hajdučko ili vojno selo, a selo Medveđa kod Despotovca se nalazi u jednom popisu civilnih sela, što svedoči da u njemu nije ni moglo da bude hajduka, a samim tim ni vampira. Takođe, važan je podatak sa samog kraja izveštaja gde se kaže da su hirurzi dali Ciganima dozvolu da se glave leševa za koje je bilo sumnje da su vampire, odseku i da sva tela spale a pepeo bace u reku Moravu. Današnja Medveđa kod Trstenika nalazi se na obali zapadne Morave, dok se Medveđa kod Despotovca nalazi na obali Resave. I kao krunski geografski dokaz, Medveđa kod Trstenika se nalazila u sastavu jagodinskog distrikta kojim je upravljao Pukovnik Šneper, a Medveđa kod Despotovca se nalazila u sastavu resavskog distrikta.

Po obavljenom zadatku austrijski hirurzi se vraćaju u Beograd gde sastavljaju 26. Januara 1732. čuveni VISUM ET REPERTUM, koji se smatra i dan danas za jedan od najvažnijih izvora kada je istorija vampirizma u pitanju, i priča o srpskim vampirima nezaustavljivo kreće da se probija širom Evrope. Sam Martin Glaser je svoj izveštaj uputio Sanitetskom Kolegijumu u Beč, ali i svom ocu Johanu Fridrihu Glaseru, koji izveštaj šalje tadašnjem čuvenom nirnberškom  časopisu Komerciji Litereraii, gde je izazvao polemiku koja je trajala sve do kraja te godine.

U međuvremenu, i sam upravnik Kraljevine Srbije, princ Aleksandar Virtemerški, koje se u to vreme nalazio na putovanju po Prusiji,  zatražio je od kralja Fridriha Vilhelma da Kraljevsko prusko naučno društvo da svoje mišljenje o Vizum et repertum, i  onome što je u njemu zabeleženo. Sam podatak da je već 11.marta to zaseedanje i održano dovoljno govori da je ovom problemu pridavan izuzetan značaj i to najvišem mogućem nivou. Njime se bave pripadnici vladarskih dinastija, zasedaju naučne organizacije, štampaju se polemike u značajnim naučnim novinama. Postoji podatak da je od 1732. do 1740. objavljeno četrdeset doktorskih teza, koje su se bavile temom vampira. Dakle možemo da izvedemo zaključak da je slučaj Pavla Arnauta  bio kamen koji je ustalasao naučnu površinu vode u celoj Evropi, a Oksfordski rečnik engleskog jezika u izdanju iz 1734. godine, uvrstio je reč Vampir, dok je Londonski žurnal, dve godine ranije, u martu 1732, opisao slučaj iz Medveđe.

I tako, dok se vampirski talas  širio Evropom došlo je do novog rata između Austrije i Turske koji Turci dobiju, vrativši granice severno, na Savu i Dunav. U selu nije sačuvana nikakva legenda niti kolektivno sećanje na ove jezive događaje iz prve polovine osamnaestog veka, pa izvodimo zaključak da je selo Medveđa teško postradalo prilikom turskog osvajanja,  a da je ono staro stanovništvo ili pobijeno, ili odvedeno u ropstvo, ili pobeglo na sever u toku Druge velike seobe. Ono što se sačuvalo do danas jeste toponim Vampirlija na današnjem severnom obodu sela, dva stara grobljišta i crkvišta, kao i toponim Karaula na brdu iznad današnjeg groblja, gde se nalazila karaula iz koje je Pavle Arnaut nadgledao granicu. Samu priču o Pavlu pokušavamo da sačuvamo od zaborava i da je vratimo na mesto koje joj i pripada.

Taman kada se čini da je priča ispričana, dolazi do uzbudljivog obrta. Istog 26. januara 1732, dok Flikinger i hirurzi sastavljaju svoj izveštaj, jedan drugi austrijski oficir na poziciji zastavnika, Fon Kotvic, piše pismo doktoru medicine Mihealu Etmileru u Lajpcig, obaveštavajući ga o jednom neobičnom događaju koji se desio u selu Kukljin, pozicioniranom na samo 12 kilometara od Medveđe. U tom slučaju, nepoznati vampir je napao dvojicu braće i posle borbe uspeo je da ubije jednog od njih. Pokojnik je posle sahrane vraćao kod svoje supruge, nakon čega ona ostane trudna i rodi dete sa određenim nedostacima, koje se nije održalo dugo u životu. Fon Kotvic na kraju pisma traži objašnjenje ovog, u isto vreme i čudnog i nevrovatnog događaja. Važno je napomenuti da se i u ovom pismu pominje obližnje selo Medveđa, koje je u tom trenutku sinonim za čudna dešavanja.

Da zaključimo. Ova dva vampirska slučaja, koja su praktično istog dana zabeležena, tiču se leve obale Zapadne Morave, kraja za koji se slobodno može reći da je vampirski rasadnik. Odavde su krenule priče prepune istorijskog i mitskog, prožete užasom, strahom i nevericom ondašnjeg stanovništva. Potočić sujeverja koji je potekao odavde inicirao je čitavu bujicu, darovavši svetu ime najpoznatijeg mitskog bića današnjice. To ime je VAMPIR.

IVAN NEŠIĆ

istoričar

 

NASTAVIĆE SE…

 

 

Ivan Nesić je rodjen u Medvedji kod Trstenika 1976. godine, gde zavrsava osnovnu skolu. Gimnaziju je završio u Trsteniku, a studije istorije na Filozofskom fakultetu u Prištini. Od 1999. godine predaje u osnovnoj školi u Medvedji, a od 2013 i u trsteničkoj Gimnaziji.

Godine 2008. dobija prva saznanaja o vampirskim desavanjima u svom selu, vezana za prvu polovinu 18. veka, kada krece da ozbiljnije proučava ovu tematiku.