VAMPIRI U SRBIJI – DEO PRVI


VAMPIRI U SRBIJI – DEO PRVI

 

KRATKA ISTORIJA POMORAVSKIH VAMPIRA

(ili kako smo svetu darovali jedno mitsko biće)

Do pre desetak godina bio sam sasvim običan nastavnik istorije u jednoj osnovnoj školi u pomoravlju. Onda se iznenada pojavio jedan nemački istraživač koji je bio na putu i snimao dokumentarac. Prvo što mi je rekao bilo je ime Arnold Pol koje meni, u tom trenutku, ništa nije značilo. Saznavši da kao istoričar i žitelj Medveđe ne znam ništa o Arnautu Pavlu,  čovek je bio zabezeknut. Ukratko mi je objasnio o čemu se radi i na kakvom on projektu radi: da je bio u Transilvaniji i Kiseljevu na dunavu i da kompletira svoj dokumentarni film o vampirima tako što će obići i Medveđu. Pominjao je dokumenta koja su nastala u 18. veku i koja se čuvaju u bečkom arhivu, a na osnovu kojih je pravio taj svoj film. Dolazak ovog stranca ostavio je na mene veliki utisak, te sam i ja počeo da istražujem šta se to dogodilo pre bezmalo 300 godina u mom selu.

U našoj javnosti je relativno poznato da reč vampir predstavlja jednu od retkih reči koja je potekla iz srpskog jezika, i koja je postala opšte prihvaćena širom sveta. O tome je dosta pisano kod nas i u svetu. Ipak, sama istorija tih dešavanja je ili nepoznata ili se znaju samo neke, najčešće netačne informacije. Glavni junak vampirskog slučaja u Medveđi zvao se Arnaut Pavle i prema njemu, ali i prema samom selu učinjena je jedna velika nepravda, budući da ga skoro niko na zapadu ne naziva njegovim srpskim imenom, već ga svi nazivaju Arnold/Arnont Paole, a kod većine istaživača došlo je do mešanja lokacije sela Medveđe na Moravi i Medveđe na Resavi. Prvo  bismo se bavili geografskim aspektom priče, jer je neobjašnjiv haos nastao prilikom utrvrđivanja lokacije sela Medveđa. Istržujući novinske vesti i internet portale, između 2009. i  2016, samo je u jednom slučaju od trideset sedam potencijalnih položaja, Medveđa tačno geografski određena kao Medveđa kod Trstenika, dok većina ukazuje da se radilo o selu kod Despotovca, što nema nikakvo istorijsko utemeljenje.

Ovaj moj rad nastao je u želji da da se što bolje rasvetli istorija vampira u Srbiji, kao i da se konačno neke stvari postave na svoje mesto, te zbog toga krećemo na jedno putovanje u prvu polovinu osamnaestog veka na teritoriju Srbije koja je omeđena Drinom, Savom, Dunavom i Zapadnom Moravom.

Posle Požarevačkog mira koji su Austrija i Turska potpisale 1718. godine, granica između velikih carstava se pomerila na jug u korist Austrije, i obuhvatila je jedan veliki deo Šumadije. Odmah po razgraničenju Austrijanci su pristupili popisu stanovnika po distriktima, i krenuli da organizuju svoju vlast u novoosvojenoj teritoriji. Sva naselja na prostoru tzv. Kraljevine Srbije bila su podeljena na dve vrste: na civilna, koja su potpadala pod upravu Komore, i na vojna odn. hajdučka, koja su potpadala pod vojnu komandu i u kojima su živeli hajduci, odnosno srpsko vojno stanovništvo koje je imalo zadatak da obezbeđuje najvažnije putne komunikacije i da vrši graničarsku službu. Austrijanci su na najvažnijim putevima koji su dolazili sa juga, iz Turske, postavili svoje karantine čija je uloga bila da se spreče epidemije kuge koje su često dolazile iz tog pravca.

U jesen 1731. Godine komandantu jagodinskog okruga, pukovniku Šneperu/Šneceru stigao je zahtev stanovnika hajdučkog sela Medveđa, koje se nalazilo u sklopu njegovog distrikta i imalo čardake na Moravi i na brdu Karaula iznad sela odakle je hajdučka postaja kontrolisala granicu, da im se izađe u susret te da se istraži veliki broj iznenadnih smrti koji je samo u par meseci pogodio selo. U suprotnom, postojala je pretnja da ako im se ne izađe u susret, da će oni napustiti svoje selo i preseliti se na južnu pobalu morave, na teritoriju koju su kontrolisali Turci. Šneper je ovu situaciju shvatio ozbiljno, što zbog pretnje preseljavanjem, što zbog sumnje da je došlo do neke epidemije zarazne bolesti, i po službenoj dužnosti je uputio u selo Medveđu doktora epidemiologa Glasera iz paraćinskog kontumaca(karantina), kao i oficire iz Kragujevca i Stalaća. Oni 7. decembra dolaze u selo gde doktor pregleda stanovništvo da  bi utvrdio činjenično stanje. Pošto na prvi pogled sve izgleda normalno i on ne primećuje nikakve nepravilnosti na telima stanovnika, razgovara sa meštanima koji u velikom strahu od vampira ne odustaju od svoje priče. Čak savetuju doktora da sa svojom pratnjom ne zanoći u sleu ako mu je život mio. Potom doktor pristaje da se izvrši ekshumacija tela i čitajući njegov izveštaj vidimo naglu promenu njegovog pogleda na pitanje vampira. Doktor koji je došao u selo da ubedi meštane da se manu budalaština i sujeverja, dao je sve od sebe da seljane smiri, kreće da opisuje ekshumirana tela i već prilikom opisivanje prve nesrećne žrtve, Milice, za koju odmah zapisuje: vampir sa pedeset godiina i onda opsiuje vizuelni pregled tog leša sa određenim pojedinostima. Onda kreće dalje i kaže druga žena vampir po imenu Stana, opisujući pojdinosti njegog slučaja. Da se ne zadržavamo na pojedinostima, on deset puta u svom kratkom izveštaju koristi reč vampir za ono što je svojim očima gledao u Medveđi. Svoj izveštaj nadređenima završava rečima:

,,Stoga vas molim da naredite pomenuto pogubljenje kakao bi se odstranila ova pošast, pri čemu lično mislim da bi bilo dobro odobriti zahtev vaših podanika iz ovog velikog sela.“

Ovo predstavlja vrlo zanimljiv obrt situacije. Dakle, carski epidemiolog koji je svakako stručnjak svog poziva,  obilazi selo i razgleda situaciju, shvativši da nema razloga za strah od zaraze, pokusava da seljane ubedi da se manu ćorava posla i sujevernih misli, pristane na njihovo navaljivanje da se iskopaju zrtve i u svom izeštaju za ono što je video koristi nesumnjivo reč koju čuje na licu mesta, navevši je jasno desetak putak – VAMPIR

 

IVAN NEŠIĆ

istoričar

 

Ivan Nesić je rodjen u Medvedji kod Trstenika 1976. godine, gde zavrsava osnovnu skolu. Gimnaziju je završio u Trsteniku, a studije istorije na Filozofskom fakultetu u Prištini. Od 1999. godine predaje u osnovnoj školi u Medvedji, a od 2013 i u trsteničkoj Gimnaziji.

Godine 2008. dobija prva saznanaja o vampirskim desavanjima u svom selu, vezana za prvu polovinu 18. veka, kada krece da ozbiljnije proučava ovu tematiku.