Vesna Kapor


Vesna-Kapor     Poetika Vesne Kapor, elegancijom pripovedanja, visokom koncentracijom reči, emocija i stanja, superiornim šuštanjem i u sećanju čitaoca uostalom, potvrđuju nam, da kada se prepozna duša, makar i na tren, ni priče ne bivaju baš uvek izgubljene. Tražeći zaturene emocije usred vrtoglavice svakodnevice, pripovedajući drugačije od većine onoga što se danas oglašava pripovedanjem, Vesna Kapor nam usred užasa hipermodernog sveta koji žive njeni junaci, prikazuje stvarnost koja bi da potone ispod površina predvidljivosti materijalnog sveta po kome se krećemo. Ne zaboraviti, ali ići napred, moto je njenih junaka. Sećanje na minule ratove, na mrtve prijatelje, na daleke pretke, povezivanje naoko izgubljenog sa sadašnjim i budućim, preokupacija je likova u njenoj prozi. Ispitivanje i istraživanje slobode u okviru zadatih kanona, porodica kao polje tog istraživanja, nacion i geografija, traganje za univerzalnim preko ličnog, pojmovi su oko kojih i u kojima se junaci ove proze lome. Osvetliti unutršnji svet pojedinca unatoč pogubnmom merkantilnom svetu rijalitija, popuniti lomove dubokom intuitivnom , intorspektivnom i metafizickom senkom, izneti radost iz najdubljih bolnih casova, jednostavno izneti radost iz najdubljih bolnih časova i ponuditi je čitaocu kao iskru, imerativ je ove proze. N.Š.

     Beležim naše vreme, naše dane, sameravam (volim tu reč) ih kroz oči predaka, i čuvam za oči onih koji će doći. Hvatam trenukte, i kroz njih prelamam velike priče nas, istorijski, malih ljudi. Želim da pišem i pričam o mojim mrtvim drugovima, kako bi Crnjanski rekao. Sećanja epskih razmera izmešana sa svetlećim bleštavim, novim vekom, traumatično prelomljena kroz nas, veliki je prostor i izazov za mene. Da ostane svedočenje o nama, u ova smutna vremena.