Noćni leptir


(autobiografska priča)

nocni-leptir-1Osetih u snu prisustvo, pretnju. Sve se u sobi promeni, iskrivi u ćoškove, a tama posta gušća, lepljiva. Vazduh težak i sa mirisom sumpora. Uplaših se da možda nisam ostavila upaljenu cigaretu? Pokušah da se trgnem iz sna, ali to mi ne pođe za rukom. Tada se nešto prosu po meni…osetih težinu. Više nisam mogla ni da se pomerim, jedva se uspaničene misli sabraše. Htedoh da vrisnem, ali me glas izda. Ugledah tamu koja se nadamnom nadvila. Čujem sebe, da ispuštam jezive tihe krike. To se moja duša bori sa nekim tamnim bićem!? Trajalo je…ne znam koliko, vreme ništa u tom času nije značilo. Mislila sam da umirem i da tako izgleda smrt. Kao što je tama došla, tako se iznenada i povukla. Otvorih oči, srce mi snažno lupa. Znoj na čelu i olakšanje. Noć je bila tiha, vazduh svež i prijatan. Da li sam ovo sanjala? Sebe sam do jutra u to uveravala. Na poslu sam bila odsutna, slabo ispunjavala radne zadatke. Bledilo na mom licu je izazivalo podsmeh kod koleginica. Pomislile su….nisam im objašnjavala. Noćna mora je bila isuviše jaka da je tokom dana zaboravim. Tu noć sve se ponovilo, samo snažnije, duže… i ne samo tu noć. Prošlo je 15 dana i ne prestaje. Ne spavam i iscrpljena sam. Odlučila sam da preduzmem nešto. Obratiću pažnju na svaku pojedinost koja prethodi užasu kroz koji tako dugo prolazim. Možda pronađem izlaz za svoju dušu koju neko uporno noću muči.

Isprva nisam smela nikom da govorim šta mi se dešavalo. Krila sam i postala ćutljiva. Od devojke koja je puna šala i smeha, postala sam zabrinuta, isključena od svih dešavanja. U grad nisam izlazila. Zatvarala sam se u sobu i spavala svako popodne, jer tada ništa nije dolazilo, niti me plašilo. Noć sam čekala spremna za sve izazove. U meni je proradio inat. Tada sam primetila da mi kroz poluotvoren prozor svako veče ulazi tamni leptir. Bio je veličine mog dlana. Pratila sam njegov kratak bešuman let po zavesi. Zaustavio bi se i činilo mi se da me posmatra. Razmišljala sam šta da radim sa njim? Čula sam da se ponekad tako veliki leptiri zovu leptirice i da ih zatvaraju u tegle. Ustala sam, ali i on se razleteo po sobi. Bila sam uporna i nakon jurnjave u gluvo doba noći najzad uhvatila. Bez razmišljanja sam ga zatvorila u teglu. Lepršao je…ali se nisam sažalila. Tu noć sam prvi put mirno spavala. Kada je došlo jutro, sažalila sam se i pustila ga kroz prozor. Nisam verovala da u njemu može da bude nečija prokleta duša koja noću luta. Pogrešila sam. Svaku noć je dolazio, ali kada uđe, nisam ga nalazila. Počela su noćna davljenja i borba za dah. Moja najbolja koleginica se zabrinula za mene i ja sam joj na pauzi radnog vremena ispričala sve.

Rekla mi je da je to već čula i savetovala me da stavim nož ili makaze sa ogledalcetom ispod jastuka. Ako utvara vidi sebe, uplašiće se i pobeći, a usput nož ili makaze će je povrediti i tako ću znati koja to osoba dolazi. Ako to ne pomogne, onda na koga sumnjam da mu u odlasku iz kuće okrenem stopu koju ostavi na zemlji. Tako neće znati da se ponovo vrati . Rekla mi je da je to osoba koja zna za svoja lutanja po bespućima tame tražeći plen za svoja zadovoljstva. Iznenadila sam se da je to živa osoba!? Savetovala me da ne dajem ništa od sebe bilo kome kada mi traži. Postoji jedna osoba koja mi svakodnevno traži sitnice i ja joj rado dajem. Nemoguće je da je ona!? Mora da je to neko drugi. Učinila sam kako mi je rekla, ali ništa se nije dogodilo, nikakvo otkrivanje. Noći su mi postale jezive, zastrašujuće. Nalazila sam male modrice ispod grudi, na mišicama. Nisu me bolele, samo plašile. U to vreme svakodnevno sam se vraćala sa komšinicom koja je radila sa mnom. Ona je udata i vrlo smo bliske. Kada sam joj se požalila, ona je rekla da je to samo noćna mora ili ružni snovi koji će prestati. Videla sam joj u očima da mi ne veruje. Bila je u to vreme bolesna. Imala je problema sa zuboboljom koju nije lečila, već nepotrebno trpela. Tražila je od mene svakakve sitnice, od olovki, papira, maramica, upaljača, cigareta… ali nisam sumnjala u nju. U nekom trenutku sam postala očajna, jer nije prestajalo i počela sam ponovo da čitam Bibliju. Našla sam u šumi glog i donela nekoliko grančica u sobu. Stavila sam ih ispod jastuka, ispod nogu, pored vrata i na prozor. Molila sam se Bogu svako veče pred spavanje da mi pokaže osobu koja me noću iscrpljuje. Donela sam i Bogojavljensku vodicu koju moja nana čuva u špajzu. Njom sam se umivala i pravila krst preko očiju, sve u nadi da da će se tamno biće koje spava nadamnom otkriti. Više noći je prošlo i onda sam je videla. Karakteristična figura, kosa…Stajala je ispred vrata, kratko zastala i uvukla se ispod pokrivača, sa nogu. Nesnosna težina me pritisnu. Izgovarala sam ,,Oče naš” i moja sestra me probudi. Prekinula je taj njen pir. Reče mi da je čula moje jecaje i kada je ušla u sobu nešto je zatreslo prozore i protutnjalo pored kuće. Sela sam u krevet i rekla joj da znam ko je? Njeno ime neću pominjati ovde. Iznenadila se. Dugo smo pričale o tome ne obazirući se na sat. Došle smo obe do zaključka da je to zaista ona – naša komšinica. Svi znaci su bili otvoreni.

nocni-leptir-2Kratko sam spavala i usnila čudan san. Ona (moja komšinica koja ide samnom na posao i vraća se) ugledala je zmiju na putu koja je siktala na nju. U snu sam joj rekla da nema razloga da ih se boji. Ja sam videla tri mrtve. To jutro sam joj ispričala san. Ona reče da je i ona mene sanjala!? Razmišljala je šta to može da znači? Ja se ne bojim zmija, oduvek ih smatram dobrim glasom, mojim zaštitnicama.

Vraćajući se s posla istog dana, zatražila je cigaretu od mene na uzanoj putanjici koja je vodila u mali šumarak, a iza toga je moja kuća. Pošto je trava bila nepokošena, nadvila se i krila sve ispred, ona nije volela da ide prva. Ja sam tu rođena i ničeg se nisam plašila. Zastala sam, otvorila torbu i dala joj u ruke. Ona krete prva nehotično..i tad se ukopa, vrati nekoliko korana unazad. Pade na mene iznenađenu njenom reakcijom. Ogromna zmija zatalasa visoku travu i pobeže ispred nje. Znak koji je upozorava da prestane sve što mi je činila u zadnjih mesec dana.Tada sam bila potpuno sigurna. Tu noć, a i sve ostale spavam mirno, bez straha. Više se nisam plašila utvara, morina, bića koja noću lete u potrazi za svojim za toplom krvlju.

Komšinica je prekinula naše prijateljstvo, razbolela se, ali naravno i oporavila. Kad god je vidim, znam da ona zna, da sam otkrila njenu tamnu dušu. Njena duša se nije smirila i dalje noću luta, ali mene zaobilazi.

Biljana Obradović

Valjevo